ИЗ РИЗНИЦЕ МУЗЕЈА ПОНИШАВЉА: ЗАСТАВА ПИРОТСКОГ ПЕВАЧКОГ ДРУШТВА „МОМЧИЛО“

ИЗ РИЗНИЦЕ МУЗЕЈА ПОНИШАВЉА: ЗАСТАВА ПИРОТСКОГ ПЕВАЧКОГ ДРУШТВА „МОМЧИЛО“

Застава је врста знамења, које је настало много пре свог употребног времена и у почетку је имало изразито војни карактер, а означавало је припадност одређеној страни. Данас застава представља један од главних државних симбола. У зависности од обележја, која чине њен
саставни део, застава може бити: државна, војна, црквена, застава разних удружења…
У сталној поставци музеја, на истакнутом месту у холу на спрату, налази се застава Пиротског певачког друштва „Момчило“, коју је музеју поклонила Нада Ристић из Пирота 18.10.1955, пошто ју је сачувала од уништења током Другог светског рата. Убрзо након што је застава поклоњена, у току 1956. године израђена је посебна витрина за њу, налик раму са стаклом.
Пиротско певачко друштво „Момчило“ је основано 2.4.1888. и било је прво аматерско певачко друштво у Пироту. Друштво је имало своја правила, печат, крсну славу, заставу и заставника. Заставу са траком за пиротско певачко друштво, по поруџбини трговца Јована Маричића, израдиле су 1911. године свршене ученице Женске раденичке школе из Београда: Живка Николићева, Јелена Јосиповићева, Видосава Јовановићева и Олга Ђукановићева и Косара Димитријевићева, питомица Нишке подружине, која је била на пракси. Јован Маричић је као кум заставу поклонио друштву.
Застава је израђена од црвене свиле, правоугаоног облика, димензија 125х100 цм и са срменим ресама дуж ивица, осим са стране где је провлачено копље. Централни мотив на предњој страни заставе је извезен срмом и чине га гусле на отвореним књигама, око којег се налазе стихови песника Јована Јовановића Змаја: „Што је Српство очувало крај свих зала, песма га је одржала, њојзи хвала.“ На другој страни заставе у средишњем делу налази се представа Св. Јована Крститеља и около текст: „Пиротској певачкој дружини „Момчило“ – дарује Јован Маричић трговац из Београда.“
Заставу је носио заставник приликом јавних наступа и разних свечаности. Пиротско певачко друштво је било веома цењено у Краљевини Србији, па је због доприноса културној делатности, његова застава одликована Орденом Св. Саве 5. реда од стране Њ.В. Краља Петра I у Београду 14.1.1912, у исто време када су одликоване и заставе Лесковачког певачког друштва „Бранко“ и Лозничког певачког друштва „Караџић“.