ИЗ РИЗНИЦЕ МУЗЕЈА ПОНИШАВЉА: Кућни иконостаси – симболи хришћанства у пиротском крају
Зидни кућни иконостаси су покретни иконостаси чија задња површина или леђа иконостаса належу директно на зидну површину или стоје у угловима соба. Зидни иконостаси имају дрворезбарени оквир или рам и истакнуту горњу страну оквира-арку(венац, фронт, лунета) која стоји под углом. У већини случајева испод рама се налази мања фиочица у којој се чувају ситни предмети који често немају сакрални карактер, већ утилитарни и користе се у току службе пред иконом. Најважнији део овог типа иконостаса јесте полукружни фронтални или чеони део-венац који се надовезује на горњу страну дрвеног оквира. Полукружни фронтални делови доминирају иконостасима због своје декоративне израде и семантичке обраде и представљају примарни задатак мајстора. Крст је најкарактеристичнија форма која заузима централно место, на средини полукружног фронта од кога се развија симетрична композиција митских и религијскиг бића, биљних мотива- цвећа и лишћа. У крсту је или ручно сликана представа Христовог распећа или налепљена слика. У украшавању се препознаје црквена дрворезбарија, јер је кућни иконостас заправо умањена реплика великог црквеног иконостаса.
Зидни иконостаси су покретни и могли су у зависности од тренутне епохе и стила који је владао да се померају и мењају своју првобитну улогу, па чак и да се изоставе из кућног инвентара. Наступом атеистичког периода, за време комунизма, кућни дрвени иконостас је нестао из просторија у којима је стајао, сакриван је, поклањан Музеју или уништаван. Побожни људи који су и даље веровали у моћ кућног олтара склањали су га у мање посећене собе, посебне просторије у које нико није улазио, па и подруме. Музеј Понишавља чува девет кућна иконостаса. Само се за четири зна да су у Музеј доспела поклоном и то, два половином прошлог века а трећи 1992. године. Један је поклонила Вида Христић из Пирота, наследница Малог Ристе, други је поклон Петра Петровића, такође из Пирота. Према подацима из старе инвентарне књиге, 1962. откупљен је кућни иконостас од Зорице Ђорђевић. У њему су стајали дрвени крст опточен седефом и седефна икона које је њена свекрва донела са поклоничког путовања у Јерусалим 1910. године. Других података о осталих шест примерака нема Према начину на који належу на зидну површину сви примерци припадају типу зидних иконостаса.
