ИЗ РИЗНИЦЕ МУЗЕЈА ПОНИШАВЉА: НЕВЕСТИНСКА КАПА „КАИЦА“
Када се девојка уда, она одмах добија каицу и забрађује се марамом. После венчања кум(кумица) је млади стављао каицу на главу, коју би она носила до краја живота. Каица се правила од правоугаоног кудељног платна, густо извезеног црвеним вуненим гајтаном или концем тако да се није видела белина платна. Овако извезен правоугаони комад платна набирао се у полулопту. Врх капе је био „заплетен“ и извезен разнобојном вуном.
Плитка црвена капица носила се и у околини Софије и на Родопима. Код описа черкеског одела, Тихомир Ђорђевић наводи да су жене на глави носиле плетену или везену полулоптасту црвену капицу са разнобојним заплетеним врхом. Није познато када су се каице појавиле у овом делу шопског подручја и да ли имају неке везе са черкеском капицом, али се зна да су из употребе изашле 60-тих година ХХ века. Преко каице се стављала бела марама. Додавало се и „прочеље“ – наниз ситних пара који је украсно уоквиривао чело. Невесте и млађе жене су на каицу испод темена, у косу забадале украсну иглу да би држала капу да не пада.
