ИЗ РИЗНИЦЕ МУЗЕЈА ПОНИШАВЉА: ПЛОЧА СА КАФАНЕ „КОД СРБСКЕ КРУНЕ“ (СВИЊАРЕВА МЕХАНА)
Живко Антић Свињар из угледне пиротске трговачке породице, која се обогатила тргујући свињама, живео је током XIX века у Тијабари, хришћанском делу вароши где су му се налазили дућани, породична кућа и механа под називом Свињарева меана. Поседовао је и огромно имање, које се налазило у градашничком, прчевачком и бериловачком атару, као и неколико ливада испод Сарлаха. За собом је оставио три кћери наследнице: Јевду, Тану и Красу, које су се поудавале за трговце.
Живко Антић, као цењен и добростојећи газда, био је један од градоначалника тј. члан Синода, врсте градског савета који је био представник и заступник раје код турских власти. Као велики добротвор даровао је новац за потребе обеју пиротских цркава и за изградњу пазарске основне школе. Умро је 1887. у Пироту.
Свињарева меана је отворена у турско доба и била омиљено стециште не само хришћана, већ и муслимана, који су упркос верским забранама, тајно посећивали крчме и опијали се. После ослобођења пиротског краја од турске власти, Антић је 80-их год. XIX века отворио нову кафану, која се налазила одмах поред старе, али сада заједно са ортаком, извесним Петром Пејчићем. Нова кафана добила је име Код србске круне, у част проглашења Краљевине Србије фебруара 1882, што истовремено указује на време њеног настанка као и на расположење које је владало међу Пироћанцима према монархији.
Кафана се налазила на веома прометном месту близу пијаце, на данашњем углу Улица Нишавског одреда и Паје Јовановића, где се налази породична кућа у којој је смештена приватна фирма Фибо. Кафана је имала истакнуто обележје своје „фирме“, тј. белу мермерну плочу дим. 75 x 48 цм са називом кафане, годином, српским грбом и именом власника, која се данас се чува у Музеју Понишавља. Не зна се како и кад је плоча доспела у музеј.
