ИЗ РИЗНИЦЕ МУЗЕЈА ПОНИШАВЉА: СТИЛСКО ОГЛЕДАЛО
Стилско огледало са жардињером у салон соби привлачи велику пажњу посетилаца својом величином и лепотом. Део је поставке у салон соби, али стилски не припада намештају. Према натпису са унутрашње стране жардињере, огледало је продато у Београду у радњи Емериха Боршодија 1.септембра 1906. године, а паковао га је за транспорт Бранко Стефановић. Није познато да ли је и стилски намештај из исте радње. Тапетарска радња са великим стовариштем готовог намештаја Емериха Боршодија и Друга почела је са радом крајем 1904. у кући јувелира браће Радовановића до Народне банке у Београду.(Политика бр.322,3.децембар 1904.)
Огледало са жардињером, припада типу тримо огледала, намењено постављању на зид између два прозора, велике висине (280 цм), које досеже до таванице. Оваква огледала настала су крајем XVII века, а наш примерак припада неорококо стилу друге половине XIX века. Само огледало је од биљурног посребреног стакла, док су оквир и постоље за жардињеру од дрвета, вероватно неког четинара. Богата биљна декорација у угловима огледала завршава се троугластом делом. Орнаментика је обрађена у високом рељефу у пуној пластици, линије су потенциране златном бојом. Постоље огледала је у виду четворостране жардињере са металним трапезастим уметком. Жардињера је декорисана решеткастим орнаментом, који је оивичен рељефним вегетабилним мотивом. Изнад постоља, лево и десно су држачи.
