ИЗ РИЗНИЦЕ МУЗЕЈА ПОНИШАВЉА: ХЕРБАРИЈУМ
Константин Коста Хаџи Миновић (1902-1973) из угледне пиротске трговачке породице, као младић је трипут посетио Св. Гору двадесетих година XX века. Он и његова мајка Јованка Хаџи Миновић су са поклоничких путовања донели бројне реликвије:икону на платну Јерусалим, коју су поклонили Темачком манастиру, икону Св. Петке и Чудотворну икону Богородице Владимирске завештане и поклоњене Саборној цркви у Тијабари, икону Св. Врача поклоњену цркви Св. Ђорђа у Нишору…
Током боравка на Атосу, обишао је све манастире и уживао у њиховом прекрасном окружењу. Надахнут „видицима чаробним и лепотом ненадмашном“ и желећи да део те лепоте сачува, сакупљао је тамошњу флору и слао својој сестри Даринки у Пирот. Она је биљке пресовала и од осушених правила букете – слике, које је слагала у хербаријум.
Хербаријум је музеју поклонио Константин Хаџи Миновић 15.октобра 1970, после смрти своје сестре. Ова свешчица тврдог повеза, црвене боје, дим. 23,3×18,2 цм, има на предњој корици натпис Виды Аөона и садржи 21 лист папира са осушеним биљкама, од чега су 2 листа папира са биљкама из окружења Суковског манастира код Пирота. Сваки лист представља оригиналан приказ осушеног цвећа и мало уметничко дело које при крају носи натпис са подацима о манастиру и годином, где и када је биљка убрана: „Св. Гора – манастир Св. Павле, некада српски, а сада грчки. Овде има још надписа из доба наших царева и краљева али је много уништено, књиге спаљене, а и што има Грци крију од посетилаца, нарочито од Срба, 1924; Св. Гора – Скит Св. Јована Крститеља (румунски). Овде живи мало братство – прости су калуђери и реко бих да тешко живе, сиромашни су; Св. Гора – Кареја, испосница Св. Саве, 1924.“
Корице које чине овај необични хербаријум се могу расклопити на четири дела, тако да обликују православни крст, што и симболично показује порекло и значење ове реликвије.
