ИЗ РИЗНИЦЕ МУЗЕЈА ПОНИШАВЉА: СВИЛЕНЕ БУБЕ НА ЈАСТУКУ
Током XIX века, вез се користио за декорисање најразличитијих предмета, коришћених за одевање, за опремање ентеријера, у верским и званичним употребама. Од маштовитости и домишљатости везиље зависио је и одабир материјала за вез и подлоге на којој се везло. У збирци текстилија музеја налазе се две украсне јастучнице чије је украшавање изведено чахурама свилене бубе. Јастучница Е-1644 од црног плишаног сомота, квадратних димензија 50х50цм, део је поставке у кревет соби, украшена је нашивањем чахура свилене бубе, металним шљокицама и тордираном жицом. По средини јастучнице је букет цвећа и велико слово С, израђени од парчића тордиране жице састављане памучним концем и пуњене металним шљокицама причвршћене тордираном жицом. Испод букета је велики седмолатични цвет од чахура свилене бубе и металних шљокица, од кога су странично полукружно распоређене цветне гранчице такође од делова чахура свилене бубе. Друга јастучница Е-1904 је нешто мањих димензија. На црној платненој подлози је игром парчића чахура свилене бубе, белог и зеленог памучног конца и сребрнасте фолије извезен цветни мотив по средини и угловима.
Овакве јастучнице су могле да се користе као зидни декор или су пуњене представљале украс на кревету крајем XIX века. Представљају део заоставштине Костадинке Бошковић коју је НОО поклонио музеју новембра 1957. Костадинка Бошковић је живела у улици Јанка Веселиновића на месту данашњих зграда у насељу Чешаљ. Свилена буба се у пиротском крају узгајала до 60-тих година прошлог века, а свиларство је имало традицију и привредни значај. За узгој свилене бубе није било потребно никакво улагање, с обзиром да је у Пироту и околини било довољно засада белог дуда, чијим су се листом храниле гусенице, и природна топлота у току летњег периода.
