ИЗ РИЗНИЦЕ МУЗЕЈА ПОНИШАВЉА: ПРЕДМЕТИ ЗА МЕШЕЊЕ ТЕСТА И ИЗРАДУ ХЛЕБА
Oбиље шума којима је покривена Стара планина развила је код локалног становништва дар за израду предмета и алатки који су коришћени код припремања хлеба. Израдом су се бавили сељаци у зимском периоду када су већи део времена проводили код куће. Произведена роба је поред сопствене употребе, ношена коњима на пиротско тржиште, али и у поједина села где се тамошње становништво није бавило овим послом.
Да наведемо неке од њих: НАЋВЕ или Н’ЧВИ, односно текне у Високу или брашненик у Лужници, јесте сандук израђен од тесаних дасака букве, храста или чамовине, ослоњен на четири ноге са поклопцем такође од тесаних дасака. Унутрашњост наћви је попречним дашчицама подељена на два неједнака дела, тако да је један део служио за остављање брашна и посуда за мешење хлеба, а други део само за мешење хлеба. Поједине наћве су осим вертикалне имале и хоризонталну поделу и то само на једној половини, која је служила за остављање посуда. Украшавање на наћвама се изводило само на предњој страни једноставним плитким урезивањем и усецањем, а све са циљем да заштити жито и брашно од злих очију.
КОПАЊА је дрвени округли дубоки суд у коме се вршило мешење теста. КАРЛИЦА или текне је елипсаста посуда са ручицама на крајевима у чијој се глаткој унутрашњости замешало тесто до нарастања, за разлику од спољашњости на којој се виде засеци од тесле. ЛОПАР или круг у Високу, је даска кружног облика са краћом дршком, на којој се нарасло тесто мешењем формирало у хлеб. ДАСКА ЗА ХЛЕБ jе како јој само име каже, дугачка даска на коју се ређао формиран хлеб од теста пре печења. Иста даска је употребљавана и код ређања и преношења печеног хлеба. МЕСАЉ је конопљано платно веће дужине и ширине од једног аршина на које се ређало хлебно тесто да се не би залепило једно за друго. После печења, хлеб се покривао овим платном на дасци. У новије време, уместо конопљаног платна користило се американ платно. ЛОПАТА ЗА ХЛЕБ је служила за пренос хлебног теста од даске до фуруне. Израђена је од дрвета са дугачком дршком.
СИТО различите густине и величине израђивали су ситари у Пироту од дрвета и платна, односно касније пластичне мреже различите густине и служила су за просејавање брашна. ОСТРУШКА је служила за стругање теста са посуда и састоји се од металног дела у облику троугла и дрвене дуже или краће дршке. Хлеб је један од незаобилазних елемената у обредној пракси како годишњег, тако и животног циклуса. Његова орнаментика је у функцији симболике и улоге коју има у одређеном ритуалу. Шарање обредних хлебова је дошло под утицајем хришћанства и осим декоративне имају и заштитну улогу.
Шарање теста се вршило боцкањем виљушкама или гранчицама одређеног дрвета, као и специјално за ту прилику израђеним печатима, такозваним ШАРАЛИЦАМА и ПОСКУРНИЦИМА. Њих су израђивали сами сељаци од претежно тврдог дрвета, резањем. Поред дрвених постоје и метални поскурници од месинга ливени у калупу, а израђивали су их ливци из Јањева. Шаралице су углавном елипсастог облика и како им само име каже служиле су за шарање обредних хлебова који су везани за живе људе, код крштења, свадбе, за разлику од поскурника који су везани за шарање обредних хлебовакоји су везани за култ мртвих, славе, заветине, подушнице и на њима су урезана слова у крсту Исус Ника.
