У време друштвених мрежа, бујања различитих форми виртуелног света као и осталих видова комуникације, када се лично обраћање све мање користи као вид међусобне комуникације, предстојећи празници нам „нуде“ прилику да се подсетимо обичаја честитања путем ускршњих честитки.
У колекцији разгледница коју поседује Музеј Понишавља налази се четрдесетак разгледница- честитки , које су Пироћанци почетком 20. века размењивали поводом ускршњих празника. Заборављени обичај даривања или слања честитки поводом празника и важних датума попут Нове године или Божића неговао се и у време ускршњих празника .
Из садржаја порука на честиткама препознајемо жеље за благостањем које су се упућивале родбини, пријатељима или сарадницима у
послу. Такође, у њима препознајемо тон поштовања и уважавања. Често, уз жеље за срећним животом, наилазимо и приватне поруке које се тичу свакодневног живта, попут – Тетка нам се сели отказала нам опширније писмом! Што се тиче мотива приказаних на цртежима, они су карактеристични за Ускрс и препуни су симбола буђења природе, дечје радости као среће и оптимизма. Препознајемо мотиве Христовог
ускрснућа; јаје као симбол рађања новог живота; цветове љубичица, висибаба, нарциса или гранчице врбе са пупољцима, који нас подсећају да се природа у пролеће буди. По неким тумачењима, гранчице врбе симболизују Лазареву суботу. Чести су и ликови насмејане и радосне
деце. Осим уобичајеног формата дописнице-разгледнице, популарне су биле и честитке формата визит карте. На реверсу визит карте, осим уобичајених података, писала се ускршња порука, попут: Срећан Ускрс жели… или само ХВ. Ускршње честитке су временом изгубиле своју улогу. Можда је време да се прегледају старе картонске кутија са породичним фотографијама. Можда у њима пронађете неку стару честитку са кратким текстом: Христос Воскресе!
Донесите је у Музеј!
