Najnoviji i veoma ambiciozan projekat prekograniče saradnje pod nazivom "Priča o ćilimu" uspešno je startovao radnim online sastankom između partnera iz Srbije i Bugarske. Na ovom projektu čiji je nosilac Međunarodni biznis fakultet iz Botevgrada, kao partneri učestvuju Istorijski muzej iz Čiprovaca i Muzej Ponišavlja Pirot. 14 jula 2020 održan je

Овогодишњи Фестивал етнолошког филма у Кучеву одложен је због новонастале ситуације за следећу годину. Музеј Понишавља се по први пут пријавио за фестивал оваквог типа и требало је да учествује у такмичарском програму фестивала. Због ситуације са корона вирусом организатори фестивала су се обратили писмом које преносимо у целости: Селекција филмова

U prelepom ambijentu Muzeja Ponišavlja i pirotske tvrđave "Kale" snimljen je spot prvenac, našeg pevača Miloša Živkovića - Gote. Spot pomalo podseća na naš najgledaniji film na ovim prostorima "Zonu Zamfirovu", a pesma za koju je muziku i tekst pisao Bane Opačić odiše harizmom prošlih vremena. Igor Kostić autor spota odlično

Publikacija o pirotskom ćilimu "Šara bez kraja" autorke Saške Velkove - etnologa, dočekala je i svoje izdanje na engleskom jeziku pod nazivom  "The endless pattern - The Pirot kilim". Ovo je prva knjiga u izdanju Muzeja Ponišavlja, koja je prevedena na engleski jezik. Usled velikog interesovanja posetilaca, naročito iz inostranstva, Muzej

Rešenjem Ministarstva kulture i informisanja o dodeli sredstava iz oblasti očuvanja muzejskog nasleđa finansiraće se projekat Muzeja Ponišavlja pod nazivom "Ratni doživljaji Piroćanaca u Prvom svetskom ratu" u vrednosti od 400.000 dinara. Na ovaj način će istoimeni rukopis autora Duška Ćirića, pirotskog učitelja,  koji se od 1965.g čuva u Muzeju Ponišavlja

Muzej Ponišavlja Pirot sa ponosom vam predstavlja svoj prvi etno-film pod nazivom "Mlečni put". Ovaj film u režiji etnologa Aleksandra Repedžića i kustosa Nenada Jovanovića prvi je u produkuciji našeg muzeja. Film „Mlečni put“ prikazuje kako se na tradicionalan način spremao kačkavalj u staroplaninskom selu Kusa Vrana (opština Dimitrovgrad). Ovaj film

ИЗ РИЗНИЦЕ МУЗЕЈА ПОНИШАВЉА: КРАЉЕВСКИ ОРДЕН ЗВЕЗДЕ СЕВЕРЊАЧЕ Историјска збирка одликовања углавном садржи домаћа одликовања, док су страна одликовања реткост и указују на одређену делатност одликованог повезану са иностранством. Једно од таквих одликовања јесте Краљевски орден звезде северњаче II реда главног заповедника, који је припадао Николи Антићу (1922-2007) из Пирота (село

ИЗ РИЗНИЦЕ МУЗЕЈА ПОНИШАВЉА: СИЈАЛИЦА ИЗ 1924. ГОДИНЕ Крајем XIX и почетком XX века већи градови у Србији се почињу електрифицирати. Пиротски грађани су жељно ишчекивали електрификацију па су вршили припреме за њено спровођење, основавши акционарско друштво „Индустријско-електрично друштво“ 1905. године, а марта 1920. године и „Пиротско електрично и индустријско друштво“.

ИЗ РИЗНИЦЕ МУЗЕЈА ПОНИШАВЉА: ЖИГ ЗА ЖИГОСАЊЕ СТОКЕ Међу личним предметима Малог Ристе - Христе Јовановића, познатог пиротског трговца, који се чувају у музеју, налази се и жиг за жигосање стоке (Е-369). Овај предмет се састоји од дрвене дршке дужине 27 цм и металног дела који чини жиг. Жиг је у

ИЗ РИЗНИЦЕ МУЗЕЈА ПОНИШАВЉА: ГРАМОФОН Грамофон се као саставни део ентеријера градских кућа пиротских имућних породица јавља у периоду између два светска рата. Музеј Понишавља поседује два грамофона на навијање, од којих је један у сталној поставци у салону на спрату. Овај грамофон се налази у дрвеној кутији облика ормарића дим.

ИЗ РИЗНИЦЕ МУЗЕЈА ПОНИШАВЉА: ПЛОЧА СА КАФАНЕ „КОД СРБСКЕ КРУНЕ“ (СВИЊАРЕВА МЕХАНА) Живко Антић Свињар из угледне пиротске трговачке породице, која се обогатила тргујући свињама, живео је током XIX века у Тијабари, хришћанском делу вароши где су му се налазили дућани, породична кућа и механа под називом Свињарева меана. Поседовао је

ИЗ РИЗНИЦЕ МУЗЕЈА ПОНИШАВЉА: ОРДЕН СВЕТОГ САВЕ Ордење представља највиши облик признања међу одликовањима, одмах испред медаља и споменица, а установљавали су га владари и државне институције. Краљ Милан Обреновић је Законом о орденима и медаљама 23.1.1883. установио Орден Св. Саве у пет редова „као награду за заслуге стечене за просвету,