Posle smeštaja skupljenih predmeta u otkupljenu kuću Malog Riste, 1956. godine je oformljeno etnografsko odeljenje sa prikazom lončarije, ćilimarstva, tkačkog zanata, nošnje… Prvi kustos etnolog u Muzeju bila je Dragana Todorović, koja je i autor prve etnološke izložbe 1963. godine pod nazivom „Vešte ruke naše Piroćanke“.

Zbirka nošnje i obuće je prema socijalnim parametrima podeljena na seosku i gradsku nošnju. Seoska nošnja po tipskim odlikama pripada šopskoj nošnji. Zbirka sadrži osnovne odevne predmete ženske narodne nošnje: košulja tipa tunike sa rukavima, haljina bez rukava – sukno, zubun, modro, kolija, kožuh, pamuklija, tkanica, pregača, kapa kaica, šamija i marama, u novije vreme suknja vutarka i jelek, kao i obuća od presne i štavljene kože – opanci, a najbrojnija je kolekcija čarapa. Muška narodna nošnja je zastupljena u zbirci preko biletina koju čine: košulja, breveneci, dugi beli jelek, opandžak sa guglom i gunja, široki vuneni pojasevi, čarape i šubara. Od novijih delova zbirka muške narodne nošnje sadrži: brič i klin čakšire, jeleke, sakoe i kapute od mrkog i crnog sukna.

U okviru celokupne zbirke nošnje, gradska nošnja se odlikuje manjim brojem predmeta, ali izuzetnim primercima, kao što su čakšire poturlije Malog Riste, džamadan dugih rukava, muški jeleci – fermeni, salta i anterija, libada i bunde, bluze i košulje, haljine sa krinolinom, ženski fesovi sa kićankama, bereš trake, marame. Zbirku popunjavaju prateći i obavezni predmeti kao što su suncobrani, štapovi, lepeze, torbice, šeširi.

Zbirka nakita poseduje premete izrađene od srebra, mesinga, bakra, bronze, sa svim tehnikama koje se na ovim metalima primenjuju. U manjoj meri ima nakita od korala, ćilibara i sedefa i oni su većinom ukrasni delovi na metalnom nakitu. Zbirka nakita je raspoređena na kolekcije prema mestu ukrašavanja. Nakit za ukrašavanje glave: pročelnik, tepeluci, podbradnik, ukošnjak, šnale, grane, naušnice, igle sedmoperke i konđuše. Nakit za grudi: ogrlice, nadgrudnik, niske novca, razni broševi i privesci. Nakit za ruke: stolovato, ahatno, janjevsko, filigransko i monogramno prstenje, narukvice medenjače, na šarnir i filigranske narukvice. Nakit za pojas čine razni pojasevi, kopče i pafte bademastog, kružnog ili strelastog oblika. Najmanju kolekciju čine prateći predmeti kao što su burmutice, tabakere, filigranska dugmad.

Zbirku tekstilnog pokućstva čine pojasevi učkuri, peškiri, jastuci i jastučnice, prekrivači, čaršavi, zidnjaci, vezene i kukičane šustikle i miljei, stolnjaci, bošče, zavese, šibicare, češljare i kuvarice, cedila i ljuljaške za bebe. Na pamučnim, plišanim i jutanim materijalima primenjene su skoro sve poznate tehnike ukrašavanja.

Muzej Ponišavlja u okviru zbirke religijsko-magijskog karaktera poseduje kolekciju uskršnjih jaja koja trenutno broji oko 200 primeraka i koja se svake godine uvećava uskršnjom izložbom “Sve nam krslo i vaskrslo”. Najstarije uskršnje jaje – čuvarkuća je iz 1917. godine a Muzej čuva primerke i iz 1920, 1943. i 1954. godine. Najbrojnija je kolekcija uskršnjih jaja od 15 komada sa žanrovskim scenama Spomenke Milošević iz Pirota. U ovu zbirku spadaju i rezbareni ikonluci – ćoške, karakteristične samo za Pirot, kandila, krsnici za kolače, krstovi, sedefne ikone i drugi predmeti vezani za religiju.

Zbirku metalnog pokućstva čine predmeti koji se nalaze uz ognjište i trpezu i služe za pripremanje, posluživanje i čuvanje hrane: preklad, ožeg, mašice, sedžak, zatim razni plitki i duboki sudovi za pripremanje i serviranje hrane – bakrači, tendžere, tanjiri, tepsije, poslužavnici, zarfovi, tučlije, metalni pribor za jelo; pegle na žar i utije, predmeti za održavanje higijene: lavor, bokal, ibrik.

Drveno pokućstvo je zastupljeno preko trpeze – sofre i paralije, tronoški – karakački i krakalja, posuda za pripremanje hleba – kopanja, daske, zastruzi, drvene kašike – ložice, čurilnjaka, solarnika i ložičnjaka, bučke i buklija. U okviru ovog pokućstva su sanduci za čuvanje brašna i mešanje hleba – naćve. Zatim duboki sanduci i kovčezi za čuvanje odeće i drugih dragocenosti, ukrašeni urezivanjem, rezbarenjem, inkrustacijom i slikanjem. Ističu se kovčezi ukrašeni umetanjem slonovače i sedefa, a Muzej ima i kolekciju komoranskih kovčega. Jednu od većih kolekcija čine premeti za preradu vune: preslice, grebenci, motavilke, soveljke.
Grnčarstvo, nastalo kao potreba jednog perioda, vremenom se razvilo u zanat i umetničko iskazivanje.

Zbirku grnčarskih predmeta čini grnčarija izrađivana bez kola – crepulje i vršnici i najbrojnija, grnčarija rađena na nožnom kolu koja se pak deli na plitke i duboke sudove i razne predmete. U okviru plitkih sudova zbirka poseduje činije, panice i đuvečarke, a do dubokih sudova bokale, šependere, ćupove, grnce, saksije, testije, stovne, bardake, šuletija, ibrike, kondire i pljoske. U grupu raznih grnčarskih predmeta spadaju predmeti koji se koriste u domaćinstvu (pilićari, poklopci za rakiju, svećnjaci, pepeljare, vaze), predmeti za ličnu upotrebu (lule, pištaljke, dečije igračke), predmeti zoomorfnog oblika (štedne kase i ukrasni predmeti), predmeti antropomorfnog karaktera (ukrasni predmeti u obliku žene ili muškarca), predmeti koji se ugrađuju u kuću (kanalizacione cevi, badže na krovu), zanatska pomagala (razni kalupi i alatke), predmeti kultnog karaktera (kadionice, svećnjaci, krsnici za kolače, svetovodi), muzički instrumenti (okarina).

U okviru ove zbirke nalazi se bela ili sukovska grnčarija sa 20 primeraka uglavnom kitenih stovni, od ukupno 100 koliko ih je pronađeno oko kubeta crkve Svete Bogorodice u Sukovu 1974. godine. Stav stručnjaka iz Zavoda za zaštitu spomenika iz Niša je da su grnčarski predmeti postavljeni radi poboljšanja akustike crkve.