U okviru projekta “(Ne)briga o kulturnom nasleđu” koji je realizovao Muzej Ponišavlja učestvovalo je 22 autora a na konkurs je pristiglo preko 90 fotografija. Žiri je izabrao 28 fotografija koje čine postavku izložbe u galeriji Muzeja Ponišavlja Pirot.
Od prispelih fotografija izabrane su najuspešnije tri :
1.Nepobediva vera, autorka Julijana Stefanović
Crnobela fotografija razbijene keramike na pragu vrata tužno je podsećanje na život koji je nekada postojao i na ovom mestu, odnosno koliko je čovek taj koji udahnjuje život predmetima i objektima, kao i upravo onaj koji ih i opustošuje. Autor(ka) je veoma vešto izbegao/la upotrebu boje, koja bi ovakvoj fotografiji dala/dao privid života. Odabir crnobele tehnike smrzava ovaj trenutak u vremenu i čini ga večnim. Veoma jednostavna i snažna fotografija sa na kojoj ništa nije suvišno, i ništa ne treba dodati.
2. Crkva, autor Vladeta Manić
Fotografija hrama sa noćnim nebom je interesantna igra likovnih elemenata, kao i uspešna upotreba duge ekspozicije. Ona, međutim, osim što ima vizuelne kvalitete i prija oku, postavlja i nekoliko pitanja. Ova fotografija stavlja u kontekst pitanje prolaznosti vremena, istrajnosti vere, našeg mesta u univerzumu.
Neko je rekao da sve drhti pred vremenom, a da vreme drhti pred piramidama… Ova fotografija je podsećanje na to koliko je krhka ljudska tvorevina i u isto vreme predstavlja vapaj za spas hrama (u širem smislu) koji je spasenje i naše duše, ali i oda monumentalnosti ljudskog traga na Zemlji.
3. Kapitulacija vere, autorka Andrijana Spasov
Prozor kroz koji se ništa ne vidi i hram bez krova, sa parčetom neba kao tračkom nade, elementi su fotografije koja se iščitava sve više što se duže posmatra. Detalji poput ikone koja je ispala iz svog rama i svoj mir našla u snegu, preko novinama zapušenog otvora, razlike pokušaja malterisanja zida u nekom trenutku volje da se ovaj hram spase i održi, svedoci su života koji je nakada bio i više nije.
Ipak, jedan, najsumorniji detalj, čini ovu fotografiju velikom. Iako u prvom planu, na prvi pogled neprimećen, oboreni, “pali” krst, skoro krstača, neumitan kao pečat birokratije. Jednom primećen, postaje nezaboravno jezivi deo ove fotografije.
