ИЗ РИЗНИЦЕ МУЗЕЈА ПОНИШАВЉА: МАНГАЛ - МАЛО ПОКРЕТНО ОГЊИШТЕ Мангал је мало покретно огњиште, израђивано од бакра и калајисано. Пехарастог облика са наглашеном стопом и широким ободом, прстенастих украса и декоративних ручица за ношење. У пехар се уметала покретна бакарна посуда са пепелом и ужареним дрвеним угљем, а ради сигурности се

ИЗ РИЗНИЦЕ МУЗЕЈА ПОНИШАВЉА: СВИЛЕНЕ БУБЕ НА ЈАСТУКУ Током XIX века, вез се користио за декорисање најразличитијих предмета, коришћених за одевање, за опремање ентеријера, у верским и званичним употребама. Од маштовитости и домишљатости везиље зависио је и одабир материјала за вез и подлоге на којој се везло. У збирци текстилија музеја

ИЗ РИЗНИЦЕ МУЗЕЈА ПОНИШАВЉА: НЕВЕСТИНСКА КАПА „КАИЦА“ Када се девојка уда, она одмах добија каицу и забрађује се марамом. После венчања кум(кумица) је млади стављао каицу на главу, коју би она носила до краја живота. Каица се правила од правоугаоног кудељног платна, густо извезеног црвеним вуненим гајтаном или концем тако да се

ИЗ РИЗНИЦЕ МУЗЕЈА ПОНИШАВЉА: КОВЧЕГ СА ИНКРУСТРАЦИЈОМ ИЗ СЕДАМНАЕСТОГ ВЕКА Ковчег који је пронађен 1958. године у селу Камик крај Пирота, пун оружја и одела, за кога се претпоставља да су га донели и оставили Черкези приликом бекства, један је од три сродних примерака, према Верени Хан, који се налазе у Европи.

ИЗ РИЗНИЦЕ МУЗЕЈА ПОНИШАВЉА: МУМ СОВРА - ПОРОДИЧНИ СТО КОЈИ ЈЕ ПРИПАДАО МАЛОМ РИСТИ Мум совра из породице Христић, коришћена половином XIX века, представља трпезнисто са свећом. Плоча стола састоји се од веома дугачке даске, дужине 247 цм, у најширем делу полукружног облика 118 цм, а у доњем делу ширине 47

ИЗ РИЗНИЦЕ МУЗЕЈА ПОНИШАВЉА: ПИРОТСКИ НАКИТ Израда накита у Пироту и околини заснива се на традиционалним средњевековним утицајима, трајући непрекидно до почетка XX века и дајући српској култури аутохтоне комаде накита који су у типологији познати као пиротски, игле седмоперке, конђуше и пафте. Ова три производа су пиротске кујунџије Димитрије Јовановић,

ИЗ РИЗНИЦЕ МУЗЕЈА ПОНИШАВЉА: ТЕСТИЈА-СТОВНА ВАРАЛИЦА И БЕЛА СУКОВСКА КЕРАМИКА   У сталној поставци Музеја налази се јединствен примерак грнчарског умећа и производа, а реч је о тестији-стовни варалици. Ова стовна варалица је само један од 95 грнчарских предмета који су пронађени сасвим случајно маја 1974. године испод крова Суковског манстира,

ИЗ РИЗНИЦЕ МУЗЕЈА ПОНИШАВЉА: СТОЛИЦА КРАКАЉА СТАРА БЛИЗУ 200 ГОДИНА У изложбеном делу Музеја Понишавља, у делу где је приказана „мум совра“ са огњиштем, нарочиту пажњу посетилаца привлачи столица „кракаља“ са инвентарним бројем Е-273, постављена у чело стола. Својом величином и необичном израдом, за оно време, издваја се од осталих троношки

 ИЗ РИЗНИЦЕ МУЗЕЈА ПОНИШАВЉА: ПРЕДМЕТИ ЗА МЕШЕЊЕ ТЕСТА И ИЗРАДУ ХЛЕБА Oбиље шума којима је покривена Стара планина развила је код локалног становништва дар за израду предмета и алатки који су коришћени код припремања хлеба. Израдом су се бавили сељаци у зимском периоду када су већи део времена проводили код куће.

ИЗ РИЗНИЦЕ МУЗЕЈА ПОНИШАВЉА: СВИРАЛА ОД СТОТИНУ ЛЕТА   У збирци етномузиколошких предмета налази се фрула-свирала са инв. бројем Е-683 чије је занимљиво порекло испричао Божидар Петровић. Он каже да је припадала његовом стрицу Војиславу (Јеленко) Петровићу из села Градашнице. Војислав је рођен 1892. године у истом селу и вероватно сахрањен

ИЗ РИЗНИЦЕ МУЗЕЈА ПОНИШАВЉА: Русалка Дњестроваја - једна од најстаријих књига писана на староукрајинском језику Kњига Русалка Дњестроваја (РУСАЛКА ДНѢСТРОВАЯ У Будимѣ, Письмом Корол. Всеучилища Пештанского, 1837)  писана на староукрајинском језику говори о народним умотворинама из живота у којима се описује природа Русије, широка и проста душа руског народа, његови обичаји

ИЗ РИЗНИЦЕ МУЗЕЈА ПОНИШАВЉА: Кућни иконостаси - симболи хришћанства у пиротском крају   Зидни кућни иконостаси су покретни иконостаси чија задња површина или леђа иконостаса належу директно на зидну површину или стоје у угловима соба. Зидни иконостаси имају дрворезбарени оквир или рам и истакнуту горњу страну оквира-арку(венац, фронт, лунета) која стоји